Dobrodošli
Našu privrženost vinima pretočili smo u posao. Ali to nije tek rutinski posao. Mi radimo ono što volimo. Stvaramo iz zadovoljstva i ljubavi prema proizvodu koji, na kraju, dobijemo. Potpuno smo svesni da raditi ono što voliš predstavlja retkost u današnjem svetu prepunom težnji za brzom zaradom. Ovakve težnje za posledicu imaju nestajanje tradicionalnih, punih ukusa sa naših trpeza.
Naši počeci
U vreme najveće ekonomske krize u svetu, a time i kod nas, vinogradarstvo i vinarstvo u vinorodnim područjuma Srbije doživljava nezapamćen procvat. U Vojvodini, umesto pet-šest velikih socijalističkih vinarija, niču nove porodične vinarije, sade se novi vinogradi, grade podrumi, kupuje moderna oprema… U sedam vojvođanskih rejona, sada je više od stotinu registrovanih vinarija u kojima se prerađuje, neguje i puni više od pet stotina etiketa različitih vina.
U rečenom perporodu, kakav nije zabeležen u milenijumskoj tradiciji gajenja vinove loze kod nas, pravu slavu steklo je više vinara, koji za svoja vina dobijaju nagrade i priznanja i kod nas i u svetu.
Medju njima je i dr Milan Ubavić, vlanik vinarije Vinum.
Ne zadovoljava se priznanjima koja za svoja prva vina dobija na ocenjivanju u Novom Sadu, Temerinu, Subotici, Beogradu… Ne ustručava se da svoja vina pošalje na odmeravanje i sa svetskim dostignućima. Frankovku koju je iscedio od kupljenog grožđa, još dok nije imao svoj vinograd, poslao je na jubilarni, deseti Vinalis u Parizu, održan od 12. do 16. februrara 2004. godine. Na tom, jednom od najvećih međunarodnih ocenjivanja na svetu, u konkurenciji više od 4000 vina iz 37 zemalja, Vinumova polusuva frankovka, iz berbe 2002, dobila je srebrnu medalju. Parisko ocenjivanje značajno je i, po tome, što na njemu samo 30 posto ocenjivanih vina može da se okiti nekom od medalja. Do tada na Vinalisu nikada, a bilo je pokušaja i pre Ubavića, nijedno naše vino nije nagrađeno. Uspeh frankovke, otvorio je široko prozore našim vinarima u svet.
U međuvremenu Ubavić je kupio zemlju i podigao svoj vinograd, na potesu Ešikovac i Čerat. Na nova priznanja trebalo je čekati samo do prve berbe. Sovinjon blan iz 2009. od strogih Francuza dobio je 2010. u Parizu srebrnu medalju. Ubavićevom prvencu, rođenom u potesu Ešikovac, zlato je izmaklo za dlaku: nedostajao mu je samo jedan poen.
Ovo vino proslavilo je Vinum, jednu od najmlađih vinskih kuća u našoj vinskoj prestonici. Ono što je najlepše, nije dugo ostalo usamljeno. I druga vina dr Milana Ubavića, u godinama koje slede, pred međunarodnim žirijima uspešno stiču “doktorate”. Vina sa Vinumovom etiketom postaju obavezna vinska lektira mnogih elitnih restorana I domaćih enofila koji drže do sebe.
Vinarija
Jednom kada smo iz hobija porasli u vinariju, ozbiljno smo se posvetili njenoj modernizaciji i na putu popločanom upornošću i trudom, od prvih prohromskih sudova, stigli smo do podruma opremljenog najsavremenijom tehnologijom postojanih temperatura, kontrolisane fermentacije, primene najboljih kvasaca i hladne stabilizacije, kojom se posebno ponosimo.
Sa površine od 8 ha, godišnje se proizvode oko tridesetpet hiljada litara vina i to belog, roze, crvenog, slatkog desertnog i penušavog vina. Od belih sorti proizvedemo suvo belo vino: Grašac Beli, Grašac 26a, Sauvignon Blanc, Chardonnay, polusuva Mustra, jedno suvo Rose ,crveno suvo Frankovka i mladi pinot noir Pinole, dugogodisnja tradicija u proizvodnji karlovačkog slatkog,aromatizovano desertnog vina Bermet crveni i Bermet beli poštujemo i mi, i jedna od novijih etiketa penušavac Dina na koju smo posebno ponosni.
Vinogradi
Vekovima Karlovci su bili vinski centar i poznata vinska regija Srbije, a tradicija vinogradarstva potiče još iz Rimskog perioda. Vinogradarstvo na Fruškoj gori je jedno od najstarijih u Evropi. Na ove prostore vinova loza masovno se počela saditi još za vreme rimskog cara Marka Aurelija Proba (od 276-282 godine naše ere). Naši vinogradi se nalaze u severoistočnom delu Fruške gore na nadmorskoj visini 130-260m – potez Ešikovac i Čerat.